lexyquince

Eto me opet,nije sve isto kao juce ili prekjuce,malo je bolje moram priznati.Nakon druzenja sa krevetom,lencarenja i razvlacenja po kuci pomakla sam se...Pomakla sam se sinoc iz cista mira,skocila uzela tel.u ruke i pozvala drugaricu,rekoh bolje mi je hocemo negde na kafu? Uzimam ogledalo sminkam se,sredjujem kosu,oblacim haljinu i kaput,krecem to je to,deset dana kazne je proslo jupiii,bacim jos jednom pogled u ogledalo lepa sam,dopada mi se ovo lice,obuvam cizme i krecem,hladno je napolju ali nema veze osecam se sjajno,sedamo u kafic porurujemo nes,pricamo sta se desavalo proteklih dana tj.vise slusam jer nije bilo nekih noviteta kod mene ovih dana.Slusam je i pokusavam da zamislim kako su njeni dani proticali,kaze nervira je muz,deca su kod njenih,ostavila je "decka" zaljubila se u drugog i iz inata spavala sa trecim,klik!!! Cek bre ko je ovde lud?!

Ajde pohvatam nekako celu pricu,sklopim kockice na jedvite jade,kontam sve se vrti oko nezadovoljstva i seksa,valjda ovo drugo leci ovo prvo sta li...premda ona ne deluje zadovoljno,kaze izlazi veceras sa nekim drustvom pita da li hocu sa njima,ne hvala zadovoljna sam kafom i kratkom setnjom sve je ok,treba da krenem uskoro ceka me sin da zavrsimo domaci,otvaram novcanik rekoh da popijem lek dok sam jos tu ali nema...opet sam ga ostavila na cipelaru,pocinje da drhti sve u meni,magli se pred ocima,osecam trnce po licu i slabost u nogama znam ja sta je,panicni napad u punom sjaju,mozda da nisam pomislila na lek ne bi se ni dogodilo,ali sta sad.Pokusavam da se umirim pozivam taksi i odlazim kuci,divno s'vrata panicno uzimam lek,sad je vec lakse,simptomi polako nestaju ja zadovoljna,sve je ok,zavrsavam po neku sitnicu po kuci u nadi da cu zaspati na vreme,kad ono medjutim,nema sanse,san je misaona imenica.Ovaj put sam pobedila,zaspala u podne probudila se predvece,nije vazno sve je ok,igra,setnja,palacinke a sad odoh da probam da zaspim,nadam se da cu uspeti. 

Danas se osecam mnogo losije nego prethodnih dana,tesko me bilo sta uveseljava,ne pomicem se sa mrtve tacke.Budim se jutros,prva misao je kako je divan dan,provirim kroz vrata sunce sija,pijem kafu na tremu i uzivam u prizoru.Pola sata nakon jutarnje kafe pocinje da duva vetar,nebo je tamnije i iznenada se osecam prazno,prazno poput skoljke na dnu okeana,mrtva iznutra,sama i na dnu,nimalo lep osecaj,vidim da je vreme da popijem lek,nema,nestalo...ko ce sad do apoteke po to cudo ciji naziv pocinje slovom S,belo ljubicasta kutija sa nekoliko isprintanih belih golubova,sta znam valjda to treba da predstavlja slobodu,mir,srecu ili ko zna sta...

U sustini lek ko lek,donekle leci donekle truje,ok popijem ga kao i svaki dan proteklih 6 meseci,ne osecam glupe golubove,niti se osecam slobodno,pre bih rekla da se osecam kao morz u uskom kavezu,sve mi smeta,sve me zulja,vezujem kosu pa je pustim,ne mogu da izdrzim bilo kakvu varijantu stege pa makar to bila obicna gumica za kosu.A onda krece analiza pa suprotstavljanje samoj sebi...nesrecna sam,ja sam jedan veliki promasaj,cekaj nemoj tako ti si divna majka,supruga itd. nije dovoljno,jednostavno nije,po inerciji radim ono sto treba,balkanski prototip zene,spremi decu,skuvaj rucak,sredi kucu...hm da li sam sve ovo htela,kavez? Da li sam sama sebe unesrecila ili su to drugi ucinili,ne znam,znam samo da sam umorna od svega,kad bih bar mogla da zaspim ali verni pratilac gdje.depresije je insomnija u velikom procentu,pa sta da se radi sve je to zivot,pas laje vetar nosi. 

Da,tu je,uzela je maha u povecoj meri.Osmi dan kako su se volja i energija nekako zagubile,spava mi se,cini mi se da bih mogla spavati po celi dan,kapci sami padaju koliko god pokusavala da se odrzim u budnom stanju,tezak i bezvoljan svaki pokret.Ovih dana izbegavam sve obaveze,sve me mrzi,danas sam oprala par sudova,spremila deci rucak i bukvalno s' prvim kontaktom sa krevetom zaspala,znam da je bilo negde oko 6 sati popodne, budim se i kontam da je noc,10 sati...jedva se dovlacim do kuhinje ne bi li napravila nes cisto da dodjem sebi,sedim u dnevnoj sobi,palim cigaretu i uzimam gutljaj kafe ali sve sto zelim jeste da zaspim ponovo no to ce sad teze malo ici jer me ceka sve sto nisam obavila preko dana.Cudno je to kako se poremeti ritam,noci sam koliko toliko funkcionalna pa iskoristim da sredim kucu,skuvam rucak,stavim ves na pranje,istusiram se pa nastavim da blejim sve dok me prvi zraci sunca ne slome i posalju na spavanje.Sledi regularno budjenje nakon samo sat vremena spavanja,spremanje skolarca i hranjenje bebe pa kad beba zaspi ja za njom,ponovo spavam pre podne,popodne,jedino nocu ne mogu,kad ostanem sama sa svojim mislima zajedno sredjujemo malo po malo i tako u krug.

Dugo nisam pisala nista,ruke pune obaveza,glava prepuna misli a nikako da bilo sta "bacim na papir" tj.tipkam po racunaru.Elem sa dijagnozom depresije se borim vec skoro pet godina nakon gubitka voljene osobe.Mislim da je to nekako logicno,srcu je potrebno vreme da zaceli ili bar da se "skrpi" nekako.Ovih dana se osecam prilicno tesko,da se razumemo postoje razliciti tipovi depresije,ne kazu dzabe da ima hiljadu lica,eto recimo mene ka scepa to izgleda ovako: sve me mrzi,opsta bezvoljnost,radim sve sto treba ali bez nekog preteranog interesovanja nego on/off.Moja "poznanica" i ja funkcionisemo po principu pusti ti mene da odradim svoje,pusticu ja tebe da radis svoje i tako kad me spopadne epizoda ja cekam da ona zavrsi svoje,ucini me lenjom i pospanom mozda malo manje pricljivom mada joj to tesko ide,ko bi mene ucutkao :)

E sad,ona tako setka 10tak dana na svakih dva meseca i ja je pustim,ona ode ja ostajem,opet aktivna,manje pospana i dosta raspolozenija,tad su boje drugacije,nekako svetlije i  jasnije.Interesantna stvar je koliko smo mi kao ljudska bica zapravo prilagodljivi da cak i kad smo prilicno osteceni ucimo da zivimo sa tim i kompenzujemo.I da odgovorim na samo pitanje,jeste vratila se vidim da sam se ulenjila,mrzi  me cak i da jedem,spavala bih 24/7 da mogu,emocije na stand bay-u i dani prolaze,jesen/zima dosta uticu na pojavljivanje doticne no nema veze proci ce,neka odradi ona svoj posao pa cu ja da nastavim gde sam stala,do tad  cu bar da se naspavam :) Laku noc

Svi smo mi razliciti,jedinstveni,unikati univerzuma svako na svoj nacin,kao sto vajar ne moze izvajati dve identicne figure to je slucaj i sa ljudima.Mozemo imati slicna razmisljanja,pratiti trendove pa samim tim liciti jedni na druge ali da li ste se zapitali da nismo preterali u svemu tome?

Mozda bi trebali biti onakvi kakvi smo stvoreni,jedinstveni,vec kao novorodjencad imamo razlicite crte lica,plac pa cak i karakter.

No vreme je takvo da drustvo "zahteva" od nas i namece neku laznu savrsenost...ne smes da psujes,ne smes da imas misljenje koje preterano odskace od okoline,ne smes u odredjenim godinama da imas takvu frizuru ili oblacis jarke boje,ne smes biti debeo,ne bi trebalo ni da budes premrsav...ok hajde da svi izgledamo kao iz stanc masine,duga tamna kosa,farmerke i krem garderoba eto neki standard za zene u mojim godinama,takodje u tridesetim ne bi trebali koristiti sminku u drugacijim nijansama osim tzv "earth" i eventualno crveni ruz za specijalne prilike.Pitam se samo dokle ce drustvo dogurati sa takvim stavovima.Ja sam probala da se stopim sa okolinom i na kraju zakljucila da ne mogu da budem jednolicna,ne mogu da dozvolim sebi da ne isprobam sve te lepe boje,razlicite stilove i da kazem ono sto mislim.To me sve dovodi do zakljucka da sam u neku ruku "crna ovca" sto je postalo prilicno izrazeno s' polaskom u prvi razred mog prvenca,prvi roditeljski gledam unaokolo i vidim more crne i krem boje,vidim da nesto nije u redu,svet izgleda nekako obicno,nije veseo nego star i izakan no ulazim u ucionicu i srecem zenu koju poznajem od ranije u sustini samo nju i vidim,lepa plavusa nasminkana kombinacijom roze i ljubicaste izbledele iscepane farmerke,drecavo plava majca i teksas jakna puna cirkona,ja onako buckasta(sto ne bih smela biti) u petrolej zelenoj haljini,sminka nude-bronzana kombinacija i zad zelena kosa,da bas tako dozvolila sam sebi da budem "debela" da budem u boji i kao vrhunac bezobrazluka govorim sve sto mislim ha.Pricam sa pomenutom zenom,mada vise izgleda kao devojka,podizem pogled i opa i uciteljica nasminkana eto malo boja u ucionici,pa hajde da kazemo nije los procenat 3 od 30 i to je ok ;)

Prethodnu noc nisam spavala,ceo dan takodje,moj prvenac je krenuo u prvi razred a bebani izbija zub...

Sve u svemu opste rasulo,nista ne stizem,cak ni da razmisljam sve dok u kuci ne ovlada tisina a  onda se valjda svi moji demoni okupe oko mene i ne dozvoljavaju da zaspim,muce me pitanjem gde se izgubila ona stara ja ali ne dam se,trudim se da zadrzim razum potreban mi je za ova dva divna stvorenja sto kraj mene spavaju.

Jedna u dva miliona,tako su rekli jos davne 2007.godine,jedna u dva miliona koja je prezivela toliko kriticnu situaciju i jedna u dva miliona koja je ostala budna...

Secam se kao da je juce bilo,januar 2007.moj dvadeset drugi rodjendan,nakon spontanog pobacaja saznajem da sam trudna,mojoj sreci nema kraja,kao i svaka zena razmisljam da li je decak ili devojcica i strahujem da li je sve u redu,ma jeste sto ne bi bilo samo da preguramo tu ukletu sedmu nedelju...

Par dana kasnije bolovi skoro nepodnosljivi,svi govore tako mora,sta mora? Nista ne shvatam ali ne mirise na dobro,odlazim kod lekara zalim se na bolove i nesvesticu kaze dodji kad ti bude bolje!!!

Sok,neverica ali sta cu,teturam se kroz hodnik,sve pred ocima se suzava,nekakva magla se spusta na mene ni sad ne znam nakon toliko godina kako sam smogla snage da uhvatim taksi i odem kuci.

Spustam se na krevet boli,ustanem boli isto,vec uveliko po default-u na progesteronu mislim mozda je neka nus pojava ali ne,blizila se ukleta sedma nedelja.

I tako par dana ultra zvukovi merenje bete iz krvi sve izgleda u redu kad eto je cuvena sedma nedelja,bolovi i krv na sve strane,kontam opet isto ali nije bilo.Odlazim na Zvezdaru hitno me primaju da pokusaju konzervativnom metodom(da posmatraju i ne rade nista) da rese vanmatericnu trudnocu!

Opa,sta bi?! Pitam doktora sta je sad to kad mi je pre dva dana video gestacijski mesak u materici,kaze on ma to je bila zgrusana krv pa sam pomesao,cek,cek jesam ja kod auto limara ili sta pa si pomesao?

Ok,smestim se u sobu krv siklja,nesvestica vozi,cetiri dana ja u ulozi zamorceta blejim,pitam,cekam,kazu konzilijum ce odluciti i eto njih osam velicanstvenih vode me na ispitivanje kazu sve ide svojim tokom nece biti operacije,juhuuu gledam i ne verujem.

Sledi smena lekara i dolazi dezurni da pregleda koga ima...dolazi do mog kreveta kaze aaa ekstrauterina,ajde da mi to malo pogledamo na ultrazvuku,lezem na sto dr.maze ledeni gel na moj stomak i zvizdi melodiju iz kill bill-a,kaze idemo hitno u salu,trcimo nema vremena ni za sta,kaze samo sto nije sve popucalo,javljam mm i bukvalno trcimo u salu,on me ceka u pred operacionoj place pita da li se plasim odgovaram ne,mazim ga po licu to je sto je nemam izbora,poljubac zagrljaj i odlazim u salu,cula sam sta mu je dr.rekao masivno unutrasnje krvarenje veliki rizik od sepse u prevodu pustio ga je da se oprosti sa mnom.Ok lezem na sto cekam anesteziju necu da mislim na lose stvari,kazu sad ces da spavas,aha...dremam a hirurg iznad mene,pita anesteziologa da pocne,ovaj odgovara:slobodno spava kao beba,ejjj tu sam,budna sam,pocinjem da vicem i dva anesteziologa skacu sa maskom na mene govorim da cu se ugusiti i mrak.Mrak,tisina,nema bola,straha,kontam to je to umrla sam,nije strasno,mracan tunel,gde je to svetlo o kome nas uce? Nista,polako pocinjem da nazirem svetlo kroz kapke,cujem glasove ljudi u sali i kontam nisam umrla,ja sam jedna u dva miliona koja je ostala u anesteziji budna! Sve cujem,osecam,pitam se sto toliko traje,cujem da panice traze da donesu hitno krv,pada pritisak,puls slabi,ceo zivot mi prolazi pred ocima,ne bojim se ali mi je zao,osecam suze kako klize niz obraze,ne vredi,ne mogu da se mrdnem da dam znak niti da ista izustim,cutim cekam i onda cujem doktora,kaze dobro je izvukli smo je,cekam budjenje ali jis uvek nista,tesim sebe da ce sve biti brzo gotovo,osecam miris spaljenog mesa od elektrokautera i iglu koja usiva moj stomak,grozno ali bar znam da ce brzo kraj.Daju mi kiseonik,konacno otvaram oci,smesim se i kazem anesteziologu:sve sam vas cula i za krv i pritisak i kako ste na kraju ogovarali Radu cistacicu,oni svi zinuli,ne veruju sta se desilo,kazu to ima samo u knjigama,pa eto mozda sam ja iz knjige izasla :) 28.02.2007.

Budim se ujutru,tu je cuvena Rada cistacica gleda me i kaze ne brini nije vise februar,kazem da ne brinem nasmesim se i uzimam ukrstene reci,kad eto ga dr.dosao da mi kaze kako je jajnik eksplodirao,veliki ugrusak,srecan je sto sam prezivela i da me obavesti da nazalost nikada necu moci da imam decu.Ok,hvala mu puno,spasio je nekoliko zivota u tom trenu.Ja sad idem da poljubim moja dva zlata i da spavam.

Ljubi vas vasa Lexy  

Ha, danas se osecam zadovoljno bez obzira na ludacki pocetak dana,sin na pripremama 300km od BG-a zove da dodjem po njega kaze nedostajem mu(ima 7 godina),place on sa jedne strane zice,ja gusim suze sa druge.Bebana vristi ceo dan,muce je zubici...o,mala moja kornjacica nikako da izbije bar jedan pa da nam bude lakse.No,nekako pregrmim sve te moguce i nemoguce situacije i odem u mini soping onako za svoju dusu.Pogodicete odmah cime se jedna panicarka leci,naravno sminka :)

 E sad,prvo sta mi je zapalo za oko i jakooo mi se dopalo jeste ovaj bronzer,o kako samo te male svetlucave stvari znaju da nas usrece,ali to nije bilo dovoljno pa sam se bacila u potragu za jos jednom sitnicom koju sam zarko zelela da isprobam a to je beauty blender tj.takozvano jaje .

 No,ni "jaje"nije bilo dovoljno jez falila je bas ta treca stvarcica,neplanirana,onako cekala je da me iznenadi i odusevi i moram priznati da jeste...

 I njegovo velicanstvo maybeline duo contour stick,cekao me je,dobro nije bas da me je cekao,vise je to bila zasluga divne devojke koja radi na tom mirisno sljokicastom mestu,pre nego sto sam izjavila da ga definitivno zelim nasao se u mojoj korpi :)

Vrlo zadovoljna kako je prosao dan sedam na krevet i kao malo dete rasipam sminku,beba spava,ukucani me ne registruju znaci sve je ok,krecem u akciju sminkanje,fotkanje,fejs,instagram.

Sve je super,proizvodi sjajni ja zadovoljna,skidam sminku,tusiram se i lezem,pokusavam da zaspim ali beba se meskolji,pogledam na sat 3:20 budna je nesto prica,dajem joj mleko ali nece,opet place,nervozna je,mm je uzima a ja se hvatam za telefon,kontam nema nista od spavanja i bila sam u pravu,eto ih njih dvoje u 4:45 kako se nunaju,maze i pricaju,tako da dobro jutro Beograde,voli te tvoja Lexy.

 

E pa ovako prvo da cestitam sebi i svom upornom "pratisi" devetu godisnjicu,toliko toga smo prosli zajedno i dalje guramo,nekad su nam dobri a nekad losi dani.

Da to sam ja u punom sjaju svoje nesavrsenosti,ponekad konfuzna,lenja ili ubrzana u zavisnosti kakav je dan meni i mom pp.

Devet godina unazad,proletelo je kao da sam trepnula,rodila sam decu,radila,smejala se,sminkala pa svu tu sminku ponekad suzama razmazivala a moj verni pratioc je uvek uz mene.

Sve je pocelo jedne divne letnje veceri,sve je bilo u redu,sve obaveze tog dana sam zavrsila,slusala muziku pevala,plesala i znate sta? moj pratioc me nije sprecio da i dalje pevam i plesem,ponekad me uplasi ali taj strah brzo nestane jer ipak se predobro poznajemo,vise me ne moze uplasiti kao te prve veceri kada je bio potpuni stranac.

Vracam film unazad,lepa,mlada,srecna devojka puna samopouzdanja se te veceri pretvorila u uplaseno,bespomocno ptice.

Spremam se,sminkam,oblacim haljinu,stavljam parfem kao final touch,stajem pred ogledalo i kontam da mi nesto ne stima,ne znam sta....Drustvo me pozuruje,pitaju sta mi je,ja odgovaram da ne znam,da se jednostavno ne osecam dovoljno dobro da bih nosila haljinu.

Odlazim u sobu  oblacim farmerke i majcu,skidam sminku i vezujem kosu u rep,svi gledaju zacudjeno i opet pitanje sta ti je,odmahnem rukom i kazem idemo,sve je ok izgledam onako kako se osecam a osecala sam se kao da lebdim,ni na nebu ni na zemlji.

I te veceri umesto na keju zavrsim u hitnoj pomoci,frka panika devojka sa 22 godine gusi se ima vrtoglavicu,ubrzan rad srca,nesvesticu,sva u bunilu drhtim,svi trce oko mene nista ne govore,napokon nakon par sati i gomile testova sve se smiruje,opet sam ona stara.

Izlazim iz bolnice nasmejana i odlazim na pice sa prijateljima,srecna sam ali cudno umorna,ipak zadovoljna "dijagnozom" stresa i dehidratacije odlazim kuci,lezem u svoj krevet ne razmisljajuci o nemilom dogadjaju,zaspala sam jako brzo,pretpostavljam da su mi te noci u hitnoj dali neki od onih lekica koji se zavrsavaju sa zepam,no spavanje nije bilo problem ali budjenje je promenilo sve,ceo moj zivot,sve ono sto sam bila i tada je pocelo moje putovanje ka oporavku i ucenje kako ziveti sa tim i ne dozvoliti da te odvuce u mrak.

Lexy 

Pozdrav svima.Ovo je nesto sto sam odavno zelela da uradim,da upoznam svet i dopustim da on upozna mene,onakvu kakva sam sa svim mojim vrlinama i manama,sa svim mojim iskustvima i neiskustvima,zato sam resila da je bas danas taj dan.

Zelim ukratko da se predstavim : imam 31godinu,dvoje divne dece (do koje sam jako tesko dosla no o tome cemo drugi put),ponekad tuzna,ponekad srecna,zadovoljna,razocarana...tipicno zensko 

Odlucila sam da pisem o svojim zivotnim iskustvima,sta volim,sta ne volim,o strahovima,o samopouzdanju,dijetama,kozmetici,lepim i manje lepim stvarima koje se desavaju u zivotu.Toliko od mene za prvi put a sutra prelazimo na prvu konkretnu temu,ljubim vas i pisemo se...

Vasa Lexy