lexyquince

E pa ovako prvo da cestitam sebi i svom upornom "pratisi" devetu godisnjicu,toliko toga smo prosli zajedno i dalje guramo,nekad su nam dobri a nekad losi dani.

Da to sam ja u punom sjaju svoje nesavrsenosti,ponekad konfuzna,lenja ili ubrzana u zavisnosti kakav je dan meni i mom pp.

Devet godina unazad,proletelo je kao da sam trepnula,rodila sam decu,radila,smejala se,sminkala pa svu tu sminku ponekad suzama razmazivala a moj verni pratioc je uvek uz mene.

Sve je pocelo jedne divne letnje veceri,sve je bilo u redu,sve obaveze tog dana sam zavrsila,slusala muziku pevala,plesala i znate sta? moj pratioc me nije sprecio da i dalje pevam i plesem,ponekad me uplasi ali taj strah brzo nestane jer ipak se predobro poznajemo,vise me ne moze uplasiti kao te prve veceri kada je bio potpuni stranac.

Vracam film unazad,lepa,mlada,srecna devojka puna samopouzdanja se te veceri pretvorila u uplaseno,bespomocno ptice.

Spremam se,sminkam,oblacim haljinu,stavljam parfem kao final touch,stajem pred ogledalo i kontam da mi nesto ne stima,ne znam sta....Drustvo me pozuruje,pitaju sta mi je,ja odgovaram da ne znam,da se jednostavno ne osecam dovoljno dobro da bih nosila haljinu.

Odlazim u sobu  oblacim farmerke i majcu,skidam sminku i vezujem kosu u rep,svi gledaju zacudjeno i opet pitanje sta ti je,odmahnem rukom i kazem idemo,sve je ok izgledam onako kako se osecam a osecala sam se kao da lebdim,ni na nebu ni na zemlji.

I te veceri umesto na keju zavrsim u hitnoj pomoci,frka panika devojka sa 22 godine gusi se ima vrtoglavicu,ubrzan rad srca,nesvesticu,sva u bunilu drhtim,svi trce oko mene nista ne govore,napokon nakon par sati i gomile testova sve se smiruje,opet sam ona stara.

Izlazim iz bolnice nasmejana i odlazim na pice sa prijateljima,srecna sam ali cudno umorna,ipak zadovoljna "dijagnozom" stresa i dehidratacije odlazim kuci,lezem u svoj krevet ne razmisljajuci o nemilom dogadjaju,zaspala sam jako brzo,pretpostavljam da su mi te noci u hitnoj dali neki od onih lekica koji se zavrsavaju sa zepam,no spavanje nije bilo problem ali budjenje je promenilo sve,ceo moj zivot,sve ono sto sam bila i tada je pocelo moje putovanje ka oporavku i ucenje kako ziveti sa tim i ne dozvoliti da te odvuce u mrak.

Lexy