lexyquince

Danas se osecam mnogo losije nego prethodnih dana,tesko me bilo sta uveseljava,ne pomicem se sa mrtve tacke.Budim se jutros,prva misao je kako je divan dan,provirim kroz vrata sunce sija,pijem kafu na tremu i uzivam u prizoru.Pola sata nakon jutarnje kafe pocinje da duva vetar,nebo je tamnije i iznenada se osecam prazno,prazno poput skoljke na dnu okeana,mrtva iznutra,sama i na dnu,nimalo lep osecaj,vidim da je vreme da popijem lek,nema,nestalo...ko ce sad do apoteke po to cudo ciji naziv pocinje slovom S,belo ljubicasta kutija sa nekoliko isprintanih belih golubova,sta znam valjda to treba da predstavlja slobodu,mir,srecu ili ko zna sta...

U sustini lek ko lek,donekle leci donekle truje,ok popijem ga kao i svaki dan proteklih 6 meseci,ne osecam glupe golubove,niti se osecam slobodno,pre bih rekla da se osecam kao morz u uskom kavezu,sve mi smeta,sve me zulja,vezujem kosu pa je pustim,ne mogu da izdrzim bilo kakvu varijantu stege pa makar to bila obicna gumica za kosu.A onda krece analiza pa suprotstavljanje samoj sebi...nesrecna sam,ja sam jedan veliki promasaj,cekaj nemoj tako ti si divna majka,supruga itd. nije dovoljno,jednostavno nije,po inerciji radim ono sto treba,balkanski prototip zene,spremi decu,skuvaj rucak,sredi kucu...hm da li sam sve ovo htela,kavez? Da li sam sama sebe unesrecila ili su to drugi ucinili,ne znam,znam samo da sam umorna od svega,kad bih bar mogla da zaspim ali verni pratilac gdje.depresije je insomnija u velikom procentu,pa sta da se radi sve je to zivot,pas laje vetar nosi.