lexyquince

Dugo nisam pisala nista,ruke pune obaveza,glava prepuna misli a nikako da bilo sta "bacim na papir" tj.tipkam po racunaru.Elem sa dijagnozom depresije se borim vec skoro pet godina nakon gubitka voljene osobe.Mislim da je to nekako logicno,srcu je potrebno vreme da zaceli ili bar da se "skrpi" nekako.Ovih dana se osecam prilicno tesko,da se razumemo postoje razliciti tipovi depresije,ne kazu dzabe da ima hiljadu lica,eto recimo mene ka scepa to izgleda ovako: sve me mrzi,opsta bezvoljnost,radim sve sto treba ali bez nekog preteranog interesovanja nego on/off.Moja "poznanica" i ja funkcionisemo po principu pusti ti mene da odradim svoje,pusticu ja tebe da radis svoje i tako kad me spopadne epizoda ja cekam da ona zavrsi svoje,ucini me lenjom i pospanom mozda malo manje pricljivom mada joj to tesko ide,ko bi mene ucutkao :)

E sad,ona tako setka 10tak dana na svakih dva meseca i ja je pustim,ona ode ja ostajem,opet aktivna,manje pospana i dosta raspolozenija,tad su boje drugacije,nekako svetlije i  jasnije.Interesantna stvar je koliko smo mi kao ljudska bica zapravo prilagodljivi da cak i kad smo prilicno osteceni ucimo da zivimo sa tim i kompenzujemo.I da odgovorim na samo pitanje,jeste vratila se vidim da sam se ulenjila,mrzi  me cak i da jedem,spavala bih 24/7 da mogu,emocije na stand bay-u i dani prolaze,jesen/zima dosta uticu na pojavljivanje doticne no nema veze proci ce,neka odradi ona svoj posao pa cu ja da nastavim gde sam stala,do tad  cu bar da se naspavam :) Laku noc